Nasi sugradjani

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Veličko Bradić - drama

Rodjen je u Ravnoj Gori kod Ivanjice. Gimnaziju je zavrsio u Uzicu, a studije ruskog jezika na Filoloskom fakultetu u Beogradu. Bio je profesor Gimnazije ¨Miodrag Milovanovic Lune¨ i savetnik u Prosvetno- pedagoskom zavodu u Uzicu. Godine 1977. se preselio u Beograd i radio kao savetnik u Prosvetno- pedagoskom zavodu grada Beograda.

Bradic je pisao pesme za decu i objavljivao ih u casopisima i listovima. Napisao je vise dramskih dela. Cemerika srpska trava je izvedena u Narodnom pozoristu u Uzicu 1981. godine, a zatim u Zajecaru, Kragujevcu i Krusevcu. Emitovana je i na programu Televizije Beograd. Dramu Neko cudno voce izvela je dramska sekcija Uciteljske skole u Uzicu. U rukopisu su sacuvani sledeci dramski tekstovi Velicka Bradica: Glava bujne maste, Kad su deca bili djaci, Ratovanje bez oruzja, Praunuk ratnika Jeremije, Ujed velike zmije, Oziljci sa unutrasnje strane i Iskorak u stranu.

Tekst o V. Bradicu preuzet iz knjige Pregled knjizevnosti uzickog kraja (Uzice; Kadinjaca, 1996) autora Dr Milutina Pasica.

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Milanko Marković - proza

Rodjen je u selu Pridvorica u ivanjickoj opstini. Zavrsio je gimnaziju u Ivanjici i studije na Fakultetu politickih nauka u Beogradu.

Objavio je zbirku aforizama Olovkom za vrat (Uzice; Rec mladih, 1989). Misaono jezgro aforizama usmereno je na najbitnije karakteristike aktuelnog drustvenog i politickog zivota, na ideologiju, etiku pojedinaca i grupa, socijalne odnose. No, knjiga dotice i svevremensko, ljudske karaktere i uvek aktuelan odnos pojedinca i sistema vlasti.

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Dragana Milutinović - proza

(1960)

Rodjena je u Beogradu, a detinjstvo, osnovnu skolu i prvu mladost provela je u Ivanjici. Zavrsila je gimnaziju u Ivanjici i studije svetske knjizevnosti sa teorijom u Beogradu. Radila je u Saveznom zavodu za medjunarodnu saradnju u Beogradu kao strucni saradnik za kulturu, a potom otisla u Pariz. Na Novoj Sorboni je magistrirala (pozorisne i sve umetnosti spektakla). Zivi u Danskoj u Kopenhagenu.

Kao ucenica gimnazije u Ivanjici, sa samo sedamnaest godina, napisala je roman Prosecna prica koji je nagradjen 1978. god. na konkursu za najbolji omladinski roman. Roman je objavljen u casopisu ¨Venac¨ u nastavcima, a dve godine kasnije (1980) ¨Decje novine¨ iz Gornjeg Milanovca objavile su knjigu.

¨Knjiga je pisana lako i zabavno, sa dosta humora i ironije. Obuhvata svet maste, iluzija, razocarenja i dosade i prikazuje odnos mladih prema savremenom svetu i zivotu uopste. Rec je o unutrasnjem buntu protiv ustaljenog reda stvari, kanoniziranih vrednosti i sabloniziranog misljenja, ponasanja i nacina zivota¨. (dr Milutin Pasic, Pregled knjizevnosti uzickog kraja, Uzice, 1996)

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Ljubomir Marković - proza

(1934)

Rodjen je u Sivcini kod Ivanjice. Zavrsio je uciteljsku skolu u Uzicu, a potom srpski jezik i knjizevnost na Visoj pedagoskoj skoli u Uzicu i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao prosvetni radnik u selima ivanjicke opstine, kao urednik ¨Cacanskog glasa¨ i upravnik Gradske biblioteke u Cacku. Zivi u Cacku.

Objavljivao je u casopisima i listovima: Gradac, Bagdola, Venac, Medjaj, Disovo prolece, Vesti, Cacanski glas, Uzicki zbornik i drugim.

Markovic je objavio dve zbirke prica: Oparica (Krusevac: Bagdola, 1983) i Dzegazi: price za decu (Cacak: Litopapir, 1991).

Autor je i koautor vise hronika i monografija i istorijskih publikacija o Moravickom kraju. Znacajan je i kao sakupljac i zapisivac narodne knjizevnosti ivanjickog kraja. Koautor je zbirke anegdota iz Moravickog kraja Biseri (Cacak; Siz kulture Ivanjica, 1985) i autor zbirke narodnih legendi Moravicke legende (Ivanjica; Graficar, 1983).

Markoviceve price su tematikom vezane za zavicaj. To su slike seoskog zivota i ljudi, vidjenih i zapamcenih u detinjstvu.

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Nebojsa Ćosić - proza

(1958)

Rodjen je u Ivanjici. Diplomirao na grupi za jugoslovensku i svetsku knjizevnost Filoloskog fakulteta u Beogradu. Radio krace vreme u ivanjickoj opstini. Sada zivi i radi u Beogradu.

Objavio je knjige prica: Price o smrti (Beograd, BIGZ, 1991), Nesanica (Smederevska Palanka, Centar za kulturu Donja Jasenica, 1993) i Utopije i pijavice (Beograd, Knjizevno drustvo «Sveti Sava», 1994). Price su mu prevedene na slovacki, slovenacki i rumunski jezik.

Prosle godine pojavio se prvi Cosicev roman Lula (Beograd, Stubovi kulture, 1999).

Priredio je zbornik Sveti Sava- legende i price (Beograd, Knjizevno drustvo «Sveti Sava»,1993) sa Tomislavom Tosicem, a sa Jovanom Pejcicem i Stanisom Nesicem Hrestomantiju tekstova o svetom Savi (Beograd, Knjizevno drustvo «Sveti Sava», 1996).

«Cosic ispisuje neobicnu prozu i punu neocekivanog. Za njega kao pisca nema pripovedackih pravila, niti moze biti reci o kakvom citalackom horizontu ocekivanja. Kao da je autoru stalo da kod citaoca izazove sok i da ga pripremi za piscevu nameru da sve preobrati u svoju suprotnost.»

(Iz recenzije Radoslava Bratica za zbirku prica Tudje nebo)

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Radojka Negovanović - Scholten - proza

Radojka Nesovanovic-Scholten rodjena je 29. maja 1965. godine u Ivanjici.

Zavrsila je pravno-birotehnicku struku u Ivanjici i upisala prava u Kragujevcu.

Od 1986. godine zivi i radi u Bocholtu, Nemacka, gde je udata i ima dvoje dece.

Roman Olga je videla svoga boga je njeno pro objavljeno delo.

Iz metafizickog kvaliteta Olgine zivotne putanje izbija univerzalna istina o ljudskoj tragici: da covek sanja, a da nepoznati zivotni Neko odlucuje i da niko ne stize tamo kuda je nemrio, u krajnjem svako ostaje pred snovanim ruku praznih. Uprkos tome covek je nesmirenik, usamljen konjik na divljem zivotnom putu, zasanjan i zagledan u himeru dalekog, zavodljivog i nedostiznog "belog sveta", njegovog tajnovitog predela, kao mere i vrednosti zivotnog apsoluta.

Profesor Jovan N. Ivanovic

Ovaj roman je nastao iz moje potrebe da se zahvalim osobi koja me je odgojila i koja mi je pruzila koliko je mogla. Roman je nastao i iz moje potrebe da se vraim u svoj zavicaj, pa makar to bilo i kroz secanje i pisanje. Tako sam zabelezila istinitu pricu o Olginom mucenickom zivotu izmedju dva svetska rata.

Olga je bila rodjena na selu, u siromasnoj porodici i od malena je sluzila drugim ljudima. Ceznula je da domasi nekakvu drugaciju, sretniju zivotnu sliku, od one u kojoj se nasla svojim rodjenjem. I stekla je hrabrost, da se otisne u beli, daleki svet i da traga za srecom. Nazalost posrtala je i padala, i nju je, onako mladu i naivnu, posle ljubavnog razocarenja, kafanski zivot otisnuo na samo dno.

Olga je tako skrhana i unistena ipak dobila snagu da se nekako ispentra na zivotnu sredokracu, da bi na kraju svega dospela u blizinu izgubljene lepote zavicaja, u koji se nece usuditi posle svega, posle svoje izdaje, da svojom tragikom ne povredi njegovu lepotu.

Ovo je roman karaktera/licnosti, ali on je i ljubavni roman, kao i roman prostora, vremena i zbivanja. opisan je zivot na selu, i malovarosima Srbije, kosova i Makedonije. Opisan je cobanski zivot, zivot sluzavki, kafanskih pevacica - uopsteno zivot zene na Balkanu, gde je ona bila manje vrednovana i postovana od muskarca.

Olga je "videla svoga boga" kao dete, jer je bila tucena od majke, od brace, ali to se ne moze uporediti sa kasnijem "vidjenju boga" kroz jos surovije udarce zivota, kroz nedostatak ljubavi i razumevanja.

Roman je podeljen na 27 poglavlja koji nose naslove iz Biblije, kao sto su: "Tako su meni dati u nasljedstvo mjeseci zaludni i noci mucne odredjene mi"; "Postuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji"; "Bracu moju udaljio je od mene..."; "Sta je covjek da ga mnogo cjenis i maris za nj"; "Dobro ciniti da nam se ne dosadi, jer cemo u svoje vreme poznjeti"; "...dokle disem necu odustati od dobrote"; "Porusio me je od svuda da me nema, i kao drvo iscupao je nadanje moje"... Svi ti sazeti navodi iz Biblije se podudaraju sa onim sto je pojedinacna i univerzalizovana tragika ispisana slojevima ovog romana.

"Ponekad mislim da je covek kao slon. S vremenom mu zadeblja koza, pa ogugla na sve i nista ga vise ne moze povrediti, niti mu bilo sta moze dospeti do srca. Ali, slonovi se vrate svojoj kuci, kad osete da ce da umru. Tako i ja. Blizu sam Crnojeva, i kad dodje moj kraj nece morati da se muce oo prenosenja mojih ostataka zemnih.

Ucini mi se da sam nekoliko puta zivela, toliko sam toga dozivela. Imala sam toliko zivota, i sve sam takom jacinom i silinom prozivela da se pitam odakle mi jos snaga. A opet nisam sve ni videla ni dozivela. Jos ima puno toga! Ima toga dovoljno za jos nekoliko zivota, a ne znam da li mi je ostalo jos toliko vremena. Ponekih dana, kad se dobro osecam, dodje mi da krenem opet nekim putem kao onda, da opet krenem u beli, daleki svet, i da ovog puta idem do kraja, pa makar me taj put doveo i do smrti - ili do Crnojeva."

Svoj prvenac preporucujem toplo svim citaocima jer ce kroz njega da upoznaju tragiku zivota nasih majki i baka; zelju da se krene u neki "daleki i bolji svet", kao i potrebu da se vrati u svoj rodni kraj, onamo gde su koreni...

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Djordje Pantović - poezija

(1964 - 1991)

Rodjen je u selu Dubrava kod Ivanjice. Po zavrsenoj srednjoj skoli upisao se na fakultet u Cacku. Studije je napustio zbog majcine bolesti i vratio se u selo.

Radio je u Industriji rublja i svile ¨Javor¨ u Ivanjici i upisao vanredne studije na Visoj masinskoj skoli u Valjevu.

Poginuo je u saobracajnoj nesreci 1991. godine.

U haoticnoj i sumornoj stvarnosti svog kratkog zivota, previse osetljiv i osamljen, Pantovic je nalazio utociste u umetnosti, strasno je citao i pisao poeziju. Posle njegove smrti, zahvaljujuci rodbini i preduzecu ¨Javor¨, objavljena je knjiga pesama Naslovite sami (Ivanjica, 1992).

Poezija Djordja Pantovica obelezena je nezadovoljstvom i pesimizmom. U aktuelnom okruzenju, sa naglasenom gorcinom, pesnik vidi jasne znake moralnog i duhovnog pada i propasti, a svoju izdvojenost i neprilagodjenost dozivljava kao raspece. Upravo tom okruzenju upucena je ironicna poruka ? zdravica:

¨Zivite, ljudi, radujte se vecno!

Veseli bili skracenih vidika."

Ironija, stalno prisutna, cini vrednost jer ukida sentimentalnost i samosazaljenje kad je rec o pesnikovom stavu prema sebi:

¨Sreca je ovo samo nesto izoblicena,

hajde da zamislimo da je ovo zadnja propast!

Ali kako kad znam da nije,

jos na rogate jurisam ja sukast.¨

Ni u ljubavnim pesmama pesimisticki ton nije potisnut. Istina, ljubav je u Pantovicevoj poeziji jedini sadrzaj u kome se nada i smisao katkad pojavljuju. No, carolija ljubavi i lepote rasprsi se zbog neostvarene duhovne bliskosti. Nemogucnost ljubavi predodredjena je pesnikovom neprilagodjenoscu normiranom zivotu sredine u kojoj su poremecene vrednosti. Pesnik je svestan toga. Zato svoju neprilagodjenost dozivljava ponekad kao licnu krivicu, ponekad kao dilemu.

¨Bio sam u planini, gore visoko,

dosao sam kuci tako nisko

i spalio tvoja pisma

na krivoj sveci.

Dosao kraj mojoj gorkoj sreci.

Dosao kraj mojoj kratkoj sreci.

Dosao kraj mojoj prividnoj sreci.

I sutra, opet, idem u planine

i sutra se, opet, vracam dole,

a trebalo bi zauvek da odem u visine,

a trebalo bi zauvek ostati ovde.¨

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Ivan Milosavljević - Djule - poezija

(1975)

Pripada najmladjoj generaciji ivanjickih pesnika. Zavrsio je masinsku tehnicku skolu. Zivi u Ivanjici.

Pesme je objavio u nekoliko pesnickih zbornika. Prvu zbirku pesama Prvo pa musko objavio je 1998. On je, kako sam o sebi kaze, ¨pesnik, aforisticar, ljuti roker i deo kafanskog dekora¨. U poeziji nalazi mogucnost i nacin ispoljavanja unutarnjeg otpora i pobune protiv stvarnosne zbilje kojoj prilazi sa ironijom i humorom, cesto aforisticno, ponekad i u grotesknoj slici. Milosavljeviceve pesme su u trendu koji obelezava rokerska poezija Bore Djordjevica.

¨Mozda i nije prelezao sve decije bolesti ali je castan i jasan, iskren i duhovit. Uz sve to Ivan pokazuje znanje zanatlije baveci se formom i rimom sto je svakako tezi put¨. (Iz recenzije Bore Djordjevica za zbirku Prvo pa musko)

Vitez Koja

Za svaki slucaj okreni dva broja,

u pomoc doletece hrabri Vitez Koja.

Necu da se mesam, gledam posla svoja,

neka stvari resava plavi Vitez Koja.

Junacki se isprsi ispred glupog stroja

pa zaurla piskavo snazni Vitez Koja.

Zena ga je ukrotila, nece mene moja,

ja necu da budem k'o komsija Koja.

Jeftino glumi skupog heroja

taj mali covek zvani Vitez Koja.

Svi mirno spavamo, nema hladnog znoja

sve nas, barem formalno, cuva Vitez Koja.

(Iz zbirke Prvo pa musko)

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Natasa Vulović - poezija

(1973)

Rodjena je u Uzicu. Osnovnu i srednju skolu je zavrsila u Ivanjici i kao srednjoskolka objavila prvu zbirku pesama. Zavrsila je jugoslovensku knjizevnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu.

Pise poeziju. Sa haiku poezijom zastupljena je u prvom pregledu haiku pesnistva Grana koja mase (Svitak, Pozega, 1991).

Objavila je zbirku pesama Kutija od samoce (1991) sa motivima iz detinjstva i prve mladosti

Admin Broj poruka : 330 Datum upisa : 07.12.2008

Milan Begović - poezija

(1950)

Rodjen je u Pancevu. Gimnaziju i pravni fakultet zavrsio je u Zagrebu. Zivi i radi u Ivanjici.

Pise poeziju. Pesme je objavljivao u knjizevnim listovima i casopisima. Clan je beogradske knjizevne grupe ¨Mladi¨. Nagradjivan je na nekoliko knjizevnih konkursa: na Konkursu oslobodjenja grada Zagreba 1967., na Pjesnickim danima S.S. Kranjcevica 1985. i drugima.

Begovicevu ranu poeziju iz zagrebackog perioda karakterise ton nezadovoljstva i bunta protiv zivotnih klisea nametnutih mladoj generaciji. Slican je i tzv. americki ciklus (nastao prilikom boravka u Americi), ciji sadrzaj naglasava tamnu i haoticnu stranu megapolisa kao proizvoda tehnoloske ekspanzije i potrosackog mentaliteta. Pesme zrelijeg perioda motivisane su unutarnjim odnosom prema raznovrsnim i univerzalnim zivotnim sadrzajima.

--------------------------------------------------------------------------------

Rekvijem

Na raskrscima ostavi brojanice

i svete knjige o pocetku pocetka

i krete u boj na vetrenjace

Mile Miletic,

u dusi prijatelj moj

i otpadnik od sveta.

I ni jedan vitez tuznog lika

ne imadjase briznije srce

za male umorne sove

pod nebeskim olujama

kao Mile Miletic,

izmucen divljastvom,

a budan,

zakrpljenog srca.

I niko ne potrazi pomoc,

a on nudjase reci u bescenje,

zaboravljajuci sitnije darove

ubogim prosjacima.

I kada pomrese ptice nebeske

on pokupi svoje brojanice

i svete knjige o pocetku pocetka,

posu kose pepelom,

i moljase se dugo zvezdama

ne znajuci da je i sam

tvorac poslednje pesme.

Mile Miletic,

u dusi patnik,

i prijatelj moj.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:37 pm

Kirilo Savić, jedan od najpoznatijih Ivanjičana, nikada nije ispunio svoj san. Ovaj graditelj pruga po Kavkazu, učesnik Oktobarske revolucije, profesor BU, sanjao je da jednog dana pruga od Požege stigne do Ivanjice, a onda dalje prema Sjenici i Priboju, ali to je ostalo samo san. Vladislav Savić, Kirilov brat, novinar, diplomata, inženjer, lični prijatelj Nikole Tesle, tokom Prvog svetskog rata, kao poverljivi čovek srpske vlade, radio je na srpskim interesima u Americi. Dosta je Ivanjičana ostavilo širokog traga u srpskoj istoriji, kulturi, nauci. Akademik Nedeljko Košanin, čuveni biolog, rođen u zaseoku Čečina 1874. godine, 1899. sa Jovanom Skerlićem i Milanom Grolom bio je najbolji đak Velike škole u Beogradu. Dušan Purić, potpukovnik, komandant četvrtog puka "Stevan Nemanja", poginuo je 1914. godine na Mačkovom kamenu. Njegovi vojnici nisu dali da ga sahrane, nosili su mrtvog komandanta sa sobom, sve dok vojvoda Putnik nije naredio - aman, Užičani, sahranjujte ga... Ivanjičani poreklom su i Sokići, preci Ljubice i Ružice Sokić. Njihova baba Soka živela je u selu Vilovima kod Nove Varoši, prezivala se Matijević, bila je, kažu, "kurjak žena", ubila Turčina, a onda uspela da preko Uvca pobegne u Srbiju... Ivanjičani su i Stambolići, Petar i Ivan...

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:39 pm

Storm ce pokusati da vam kroz pesme svog velikog prijatelja Milana R. Milosevica,priblizi cari ovog kraja.Dalje cu pisati samo Milan,jer on mi nece zameriti,ako nekada ovo i procita.Zivi i radi u Beogradu,proputovao je ceo svet,najmanje vremena proveo u svom zavicaju.Otisao je jos kao skolarac.Ostao je zeljan roditeljskog doma i majcinog zagrljaja.Njegova knjiga poezije "TRAG U ZVEZADAMA" je posvecena "SENIMA MAJKE DOBRINKE".Ja je pamtim kao malu,vrednu zenicu.Divan je bio osecaj videti nju izmedju tri sina koji su bili ponos i dika celog roda.A sa koliko ljubavi su se oni tek okretali majci...Oci su govorile, ne samo njihovi gestovi.Milan i Mico su otisli trbuhom za kruhom a najmladji brat Mirko,ostao je u selu.Braca su uvek bila,pa i dan danas slozna,uvek spremni da pomognu jedan drugom.Na svu srecu i snaje divne,sklad kakav se samo pozeleti moze.U knjizi,koju imam trenutno ispred sebe u posveti pise-Marijani,Milosu,Verici, s ljubavlju od Milana 27.09.2007.g. u Beogradu

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:40 pm

Zavicajni amanetnik

Valjda je,vavjek,sudbina pesnickih avantura da se,sveto i ukleto,vracamo zavicaju,njegovim simbolima,carnim tablicama bitisanja na kojima su nam preci,moleci nas da ih odgonetamo,ispisivali svoje zvezdiste i pepeliste.
Ispisivali rukopisom nezaboravka amanetnike da bismo-o blagi i preblagi Boze!-neprekidno razgrtali neotpretana vatrista postojanja i otvarali carobne vratnice minulih vremena.
Vracanjem zavicaju-i kada,recimo,pevamo samo ljubovanke-vracamo se sebi,pravom sebi.To umno slovi i pesnik Milan R. Milosevic.Osvetljavamo,pojanjem svoj trag,ne medju,vec u zvezdama,zvezdama sebe,uvereni da trajemo i kada-nestajemo.
Trajemo u onom trenu koji nas osvetli najcarovitije u zavicaju.Samo tamo nalazimo svoju boju za svoje nebo,kako rece krajputaski pesnik Branko B. Radicevic.
U svojoj poeziji Milan R. Milosevic ume,neznom dusom i blagotvornim umljem,da zaustavi taj bozanstveni zavicajni tren:svevremenski i sveljudski.Cini to,ne samo ispovednicki i zanesenjacki,vec dusevno toplo,pa on,oslobodjen intimnosti,postaje citaocu poistovecenicki.
Valjda je tako,za svakog pesnika,u zvezdama zapisani.
Zapisano kao amanetnik predaka.
U to zvezdopisje,u taj amanetnik,ne samo sebe,vec sve nas,tanano,upisuje pesnik Milan R. Milosevic.
Neka to cini na mnogaja ljeta!
U gradu Cacku,pri reci Moravi,
u novembarskoj noci
leta Gospodnjeg 2006.pisah ovo slovo
neznilovo.
Radovan M. Marinkovic

Milan R. Milosevic
Rodjen 13.septembra 1959.godine u Sareniku kod Ivanjice.
Pesme pise od osnovne skole.
Koautor je monografije"Hronika rodnog sela Sarenik"(2005)
u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Radio u Alziru,Grckoj i Bugarskoj.
Zivi i radi u Beogradu.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:40 pm

VID

Moju Vidu
Sveti Vid
na Vidivdan
darova.

Vidovitost
od Boga
pusti joj
u Rzav.

I uputi je
njegovim
tokom...

U svet beli
dusom
opusteli.

(Vida je pesnikova saputnica
Stavljam ovu pesmu prvu
za sve ljubavi )

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:42 pm

TREN

Zastanem,
zaboravim,
za tren...

Ti odes
negde daleko.

Mislima
celo orosis,
oteram san...

Smejem ti se,
nekoj strepnji
ti se smejes.

Kazes
da zivis...

Vetar kida
ptica let.

Nocas
misli nemom
u ljubav se kunemo.

Uzice 1981

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:43 pm

SVITANJE U TRAVI

Nocas je Slavica
zaklinjala
svitanja u travi
da odloze dolazak dana.

Beruci ljubicice
u cekanju svome,
neosetno
utisa zrikavce,
zanesene pesmom
od proslog leta.

Na raskrscu zavicaja,
dozivase vetar
i prve kapi kise,
tople kao suze,
na jastuku.

Slutnjama
nekim jos davnim
upali jutro.

Sarenik 1981

SAN

Vetar sapce
Zacutim
Suvisna je rec
Zastanem
Opet sam sam

Nasmejem se
San mi uvek laz

Reci moje
vetar nikad ne vrati

Senke sam pratio,
neznam zasto

Tamo
Na periferiji noci
Cekala si ti

Senka je
moja postala san

Uzice 1981

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:44 pm

DETINJSTVO

Vreme je pomesalo
predele i ljude
u vidokrug,vezalo misao.

Idem
drumovima prasnjavim,
a u hladu
stare tresnje,
skriveno mi
detinjstvo
s mirisom
nepokosenih livada.

Sretne me uvek
zenicom oka
na raskrscu
sto uspomena
vecna osta.

Uzice 1981

MAJ U SARENIKU

Nije li ova kisa
U prohulajoj noci
Na ovom kamenu
Ispred kuce moje
Gde vetrovi besne
Odnela sa svitanjem prvim
Uz planinske kose
Poslednji uzdah
Prolistala sela
Sto blistase
U vidokrugu mome
Na pragu rodne kuce

Sarenik 1981.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:46 pm

OPROSTI MI

Milice,ljubavi,
tako si lepa,
poput cveta.

Ti,devojko,
s mirisom leta,
zamisljena
na ramenu mom.

Oprosti
sto sam lik tvoj
vencao sa mnom.

Oprosti mi...

(Milici R.)

Nasi sugradjani 0c822fe8a23df4db552ff7fbe37a0a66

Nasi sugradjani 0c822fe8a23df4db552ff7fbe37a0a66

TRAZIM TE
U SNU TE UVEK IMA
A KAD ZALUTAS TAMO
DUGO TE DOZIVAM

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:47 pm

PONEKAD

Video sam te
u zvezdama
jedne noci.

Nekada bi
s vetrom prosla
pokraj mene.

Ponekad bi zorom
raspevali
moje zore.

NOC ZAVICAJNA

Jednom sam
ukrao noc.

Vratiti je
nisam hteo.

Tako sam
i ja
postao noc.

Moram vam reci-ova mi je omiljena

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:47 pm

ZVEZDO MOJA

Jednom imah
jednu ljubav,
jedan san.

I ptice
u srcu
veceri jedne.

Kada reke
behu moje
na dlanovima
punim noci.

Mesecina bese,
mesecinom
dozivah te.

Zvezdu moju,
sto je negde tamo
u Vlasice
pala veceri jedne.

IZVAN SNA

Precutanom recju,
usnih san,
u kome odoh daleko
stopama velikim
kao planine.

Izronih u maglovito jutro,
ispran od vetra i kise,
stazom sto vrati grmljavinu
i mene...

A na proplanku,
ja i koplje
s pogledom u nebo.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:48 pm

LETO U DZEPOVIMA STARIM

Svako zvezdano vece
suton uroni u selo,
pa je sve rasuto
u mlecnom sjaju noci
i kad sve zazubori,
dok travke mirisu,
sve je za vidokrug vece
tad Gradina ponoc najavi,
pa iz Panjice sapata eto.

Cekajuci nova svitanja
pod Gradinom mojom,
sve je mirisalo
na livade blistavo rosne
i detinjstvo moje
ostalo u dzepovima rasparanim.

CEKANJE

Sumrak u krosnji hrasta
svadja ptice.

Zalutah tada
opijen mirisom ljubicica.

Raskrlih dlanove
noc da dodje.

Livade dozvase jelene
da ih kradom pasu.

U granama
i vetar zacuti.

Cekajuci tebe
zaiskrise zvezde

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:49 pm

VILE U LUCICI

U izvoru ogleda se ponoc
u stoletne grane bukvi
zadje mesec...

Tisinom noci
odjeknu frula glas,
na livadi rosnoj
vrisnu kolo.

Vile zaigrase...

U ocima im vatra,
na usnam pesma,
u kosi ljiljani.

Telo im trava
i kamilica.

Mesec gasnu
dok najlepsa kleci,
a pesma
joj opi noc.

POSVETA
Branku Miljkovicu

Ne videh te nikad
a po pesmi te znam.

Noc si ubrao
a ne doceka jutro.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Čet Jan 15, 2009 11:50 pm

PESMOM SAM
ZAPITKIVAO ZIVOT

U PTICAMA
MOJE MISLI

KAMENJE MOJE
JA MU DRUG

Nasi sugradjani 178pti10

JUTRO U UZICU

Zore su rodile
mokre krovove
i tvoju kosu.

Ulice pune vode
tisine i tebe.

Vracamo se tiho
ispod kestenova,
ove kisne zore.

Zagrljeni
zbog kise
i ljubavi.

Naslov: Re: Nasi sugradjani Pet Jan 16, 2009 12:05 am

MRVICE LJUBAVI

Mrvice
ljubavi tvoje
dadoh pticama.

One to
ispricase
celom kraju.

Nasi sugradjani 1a7c19fe6e56e9cc101c62959bd0698a

JUTROS PTICE REKOSE ZBOGOM
I ODOSE ZA VETROM

Naslov: Re: Nasi sugradjani Pet Jan 16, 2009 12:06 am

MESECEV SJAJ

Vetar sam
dozivao
da mi dodje.

Ptice slao
u maglovita jutra.

I cekao dugo
svitanja davna.

PONOC U TVOJOJ KOSI

U tvojoj kosi ponoc
san najlepsi usni.

Zalutali
mesecev sjaj.

Celu noc
na licu ti osta.

» Nasi smajlovi