Tradicije nase opstine

Tradicionalni Moto skup u Ivanjici će se ipak održati i ove godine, u terminu od 14.avgusta do 17.avgusta.Lokacija je ista kao i prošle godine, gradsko sajmište koje se nalazi na 2 minuta vožnje od centra grada.Mesta za kampovanje ima na pretek, a svi zainteresovani za komforniji smeštaj mogu rezervisati sobu u nekom od hotela, ili u privatnim pansionima.

Evo i detaljnih informacija i programa susreta:


ČETVRTAK, 14. avgust

12:00 Otvaranje kampa i doček gostiju
12:00-21:00 Druženje,ispijanje piva, igre u kampu
21:00-00:00 Koncert lokalnih bendova.

PETAK, 15. avgust

08:00 Otvaranje kampa i doček gostiju
16:00 Izlet do obližnjeg manastira Klisura, po povratku sa izleta streetfight show evropskog prvaka Tomy Weght-a
21:00-02:00 Koncert bendova Vatrena voda i Cactus Jack i erotski ples u sitne sate.

SUBOTA, 16. avgust

08:00 Otvaranje kampa i doček gostiju.
08:00-14:00 Prijave klubova za učešće u igrama
14:00-15:30 Zajednički ručak
16:00-18:00 Defile i streetfight show
18:30-19:30 Igre u kampu
21:00 Odavanje počasti poginulim bajkerima.Nakon toga sledi podela nagrada, kocert (Cactus Jack i Band X) i erotski ples.

Nedelja, 17. avgust

08:00 Budjenje uz kafu, piće i burek
12:00 Ispraćaj gostiju i zatvaranje kampa

Folklorni ansambl

Folklorni ansambl pod rukovodstvom Gordane Spasovic je osnovan 01.03.1980. godine i radio je pri Savezu amatera pod imenom KUD "MIko Velimirovic". Ansambl od 1984. radi pri Domu kulture i nosi ime Folklorni ansambl "Dom kulture" Ivanjica.

Od zancajnih nastupa ansambl je ucestvovao na regionalnom takmicenju u Uzicu, osvojio prvo mesto i plasirao se za republicko takmicenje u Kragujevcu.

1990. Dom kulture ukida rad Folklornog ansambla. U narednom periodu od 4 godine Ivanjica je bez folklora. Na privatnu inicijativu Gordane Spasovic 1994. osniva se skola narodnih igara, koja pored prvog ansambla i dan danas radi.

Marta meseca 1998. ponovo dolazi do promena vezanih za Folklorni ansambl. Naime, rukovodstvo ivanjicke opstine konacno shvata od kakvog je znacaja ocuvanje kulturne bastine i tradicije srpskog naroda, koja se u Ivanjici zahvaljujuci Gordani Spasovic jedino neguje kroz ovaj amaterski folklorni ansambl, i u dogovoru sa njom skola narodnih igara ponovo je pod pokroviteljstvom Opstine i Doma kulture. Medjutim, ona narodna izreka "Nekome majka, nekome maceha" po ko' zna koji put pokazala se kao tacna. Ivanjicka opstina (mozda i opterecena nekim drugim problemima), ne ulaze i ne neguje jedini amaterizam koji ima. Zahvaljujuci velikoj ljubavi prema ovom gradu (iako nije rodjena u njemu), koreograf Gordana Spasovic nalazi dovoljno ljubavi, pa i materijalnu pomoc koju uglavnom ona skuplja putem sponzorstava, da odrzi i nastavi dalje, smogne snage da ponovo pokrene skolu narodnih igara, koja uporedo sa prvim ansamblom radi i dan danas.


U prilog tome i cinjenica da je 29.09.1999. Folklorni ansambl "Dom kulture" ucestvovao na Festivalu narodnih igara u Grckoj i tom prilikom osvojio "Zlatni opanak" i pohvalu.

Na zalost, 2000. godine u maju mesecu, nas Folklorni ansambl je ostao bez viza za Grcku. Razloga ima vise.

Folklorni ansambl Doma kulture je i 2002. ucestvovao na IV festivalu decijih i omladinskih folklornih ansambala u Grckoj koji se odrzao u Paraliji u Grackoj. Nasi igraci pod vodjstvom koreografa Gordane Spasovic su se i ovoga puta vratili sa Zlatnim opankom, zahvalnicom Gradonacelnika i Plaketom Paralije.

U organizaciji Doma kulture sponzori za ovaj put su bili SO Ivanjica, Putevi, Komunalno javno preduzece, resoran AS, Iva-teks i Gorski.

Gordana Spasovic (devojacki Lukovic) rodjena 07.04.1951. godine u Beogradu, bavi se folklorom od svoje rane mladosti. Pored igranja u osnovnoj skoli od svoje 14-te godine igra u OKUD "Ivo Lola Ribar" gde provodi 8 godina. Sa svojih 22 godine prelazi u ansambl "Kolo" i tu igra profesionalno nepunih 7 godina. Za to vreme pohadja razne seminare za rukovodioce i koreografe folklornih ansambala, zeleci da svoje iskustvo prenese na mlade generacije u Ivanjici.

Značajni opštinski dogažaji:

Ivanjica ima veoma bogatu kulturnu tradiciju. Dom kulture, koji je nosilac kulturnog života u našoj opštini organizuje godišnje manifestacije:

* Javorski sabor dvojničara i starih instrumenata,

* Smotra narodnog stvaralaštva,

* Zvuci Golije, Javora i Mučnja,

* Takmičenje najboljih amatera,

* Konkurs za najlepšu ljubavnu pesmu.

U Ivanjici se svake godine održavaju i Uskršnji kros, Kup Golije, Motorijada i Takmičenje paragladera, dok maturanti Gimnazije i Tehničke škole svake godine organizuju svečanu šetnju centrom grada.

Nosioci kulturnog razvoja u Opštini Ivanjica su brojne institucije i organizacije, od kojih vodeću ulogu imaju Dom kulture „Ivanjica“ i Biblioteka „Svetislav Vulović“ sa bogatom tradicijom od preko140 godina. Uloga ovih institucija ogleda se pre svega u održavanju i podizanju nivoa kulture u opštini Ivanjica. Dom kulture „Ivanjica“ osnovan je 1984. godine. Osnovne karakteristike i oblasti delovanja Ustanove Dom kulture „Ivanjica“ ogledaju se u obrazovanju odraslih i ostalom neformalnom obrazovanju. U okviru Doma kulture nalazi se bioskop u kome se povremeno održavaju bioskopske i pozorišne predstave. Takođe su aktivni amaterski dramski studio, udruženje pesnika i folklorni ansambl. Folklorni ansambl Doma kulture osnovan je 1980. godine, od kada i poprima učešće na manifestacijama kako u gradu, tako i u inostranstvu.
Dom kulture organizuje i razne kurseve, škole i radionice za decu i odrasle, od kojih se posebno izdvajaju:
- Kurs engleskog jezika u saradnji sa Institutom za strane jezike iz Beograda,
- Likovna radionica Doma kulture smeštena je u prostoriji ateljea. Postoji četiri godine i edukuje omladinu od nižeg školskog do srednjoškolskog uzrasta,
- Škola folklora ima sto polaznika školskog i predškolskog uzrasta,
- Muzički kurs u saradnji sa Udruženjem estradnih umetnika i izvođača iz Užica,
- Prva jugoslovenska kolonija mladih osnovana je 1968. godine u okviru Kulturnog centra Ivanjice. Za kratko vreme postala je omiljena među profesorima i studentima umetničkih fakulteta, ali je 90-tih godina kolonija nažalost ugašena. Već duže vreme Dom kulture pokušava da obnovi rad Likovne kolonije uz pomoć Ministarstva kulture.
Kapaciteti Doma kulture „Ivanjica“ sastoje se od prostorije biblioteke i čitaonice, galerija, 3 sale (mala, plava,150 sedišta, velika,550 sedišta, koristi se i kao kino dvorana), nekoliko učionica i ostalih pratećih prostorija.

Biblioteka „Svetislav Vulović“ osnovana je 1868. godine. Oblast delovanja ove kulturne institucije ogleda se u prikupljanju, čuvanju i korišćenju knjiga, časopisa i novina, spisa muzičkih dela, reprodukcija umetničkih slika i crteža, kartografskih publikacija, planova naselja, reprografske građe, plakata, oglasa, fonodokumenata, video i filmskih zapisa, rukopisa i druge memorisane građe. Takođe vrši prikupljanje, obradu i pružanje informacija i podataka koji se odnose na bibliotečku građu.
U svom posedu biblioteka ima oko 80 000 knjiga. Raznovrsnim oblicima delovanja populariše knjigu, podstiče interes za knjigu i pokreće inicijativu za preduzimanje odgovarajućih mera u cilju unapređivanja bibliotečke delatnosti.

Kulturne manifestacije

Sabor lovaca i hajka na vuka

Sabor lovaca je manifestacija koja je nastala 1996. godine na inicijativu udruženja lovaca „Čemernica“, kao i ostalih poklonika ovog sporta iz Ivanjice i okoline. Održava se na planini Golija na mestu Ugljari (1600 mnv), koje se nalazi na tromeđi Ivanjice, Raške i Kraljeva. Lovački savez Srbije i opština Ivanjica su od početka pomagali ovu manifestaciju, koja je vremenom dobijala na značaju i bila medijski praćena. Sabor lovaca je pojedinih godina okupljao i do 1300 učesnika iz Srbije i zemalja iz okruženja.


Smotra narodnog stvaralaštva „Zvuci Golije, Javora i Mučnja“

Održava se već 32 godine za redom, a na njoj se prezentuju stari narodni običaji moravičkog kraja. Pored interpretacije stare narodne pesme, na smotri je moguće čuti svirače starih instrumenata, kazivače i zdravičare. Manifestacija okuplja preko 100 učesnika iz svih mesnih zajednica opštine Ivanjica, a odvija se pod pokroviteljstvom Doma kulture u Ivanjici.

Moto susreti u Ivanjici

Moto susreti su manifestacija koja je nastala 2002. godine na inicijativu auto moto kluba „Točak“ iz Ivanjice. Okuplja preko 400 učesnika iz različitih krajeva zemlje i održava se u prvoj nedelji juna svake godine.


Festival srpske izvorne pesme

Pevacka-grupaOvaj, relativno mlad festival, okuplja najbolje ženske i muške pevačke grupe iz Srbije i okruženja. Održava se u Prilikama kod Ivanjice svake godine 17. avgusta, dva dana uoči narodnog sabora „Preobraženje“. Svake godine nastupi preko 70 pevačkih grupa koje prezentuju izvorne pesme iz kraja iz koga dolaze. Manifestacija je uvek dopunjena revijalnim delom, gde se mogu videti i čuti razni vidovi narodnog stvaralaštva. Organizatori ove manifestacije su Mesna zajednica Prilike, KUD „Prilički kiseljak”, osnovna škola Prilike, Turistička organizacija opštine Ivanjica i Dom
kulture Ivanjica.


Javorski sabor dvojničara i starih muzičkih instrumenata Srbije

Sabor-dvojnicara-i-starih-instr-KusisiSabor dvojničara i starih muzičkih instrumenata Srbije se organizuje u selu Kušići u podnožju planine Javor. 2008. godine sabor se organizuje po dvanaesti put. Svirači dolaze iz svih krajeva Srbije, a u takmičarskom delu su obavezni da sviraju numere iz svog kraja. Takmičar koji tri puta za redom osvoji priznanje pobednika, stiče zvanje „majstor dvojnica“. Organizatori ove manifestacije su Dom kulture Ivanjica, Mesna zajednica Kušići i Turistička organizacija opštine Ivanjica.


Konkurs za najlepšu ljubavnu pesmu

Ustanovio ju je Dom kulture 1993. godine. Konkurs se raspisuje svake godine u Mesecu knjige od 15.oktobra do 15.novembra. Konkurs je međunarodni i do sada su učestvovali pesnici iz Srbije, Crne gore, Republike Srpske, Nemačke, Poljske, Bugarske, SAD i Australije. Organizator dodeljuje tri nagrade od kojih je prva nagrada štampanje zbirke ljubavne poezije. Svrha konkursa je afirmisanje mladih pesnika i širenje ljubavi i tolerancije među ljudima. Nagrade učesnicima uručuju se na svečanosti u Ivanjici, kada se i promovišu pobednička Zbirka i Zbornik „Žubori sa Moravice“. Manifestaciju finansiraju Dom kulture, Opština Ivanjica i Ministarstvo kulture.

Konkurs za najlepšu dečiju pesmu

Održava se u Ivanjici i na njemu učestvuju učenici osmogodišnjih škola sa područja Ivanjičke opštine. Selektor bira najlepše pesme koje se štampaju u Zborniku „Pesnički poljubci“.

Dečija manifestacija „Kad bi uvek bio maj“ održava se u Ivanjici. Učestvuju učenici od I – IV razreda svih osnovnih škola sa područja opštine Ivanjica. Manifestacija se sastoji iz dve discipline: igre spretnosti i kulturno umetničkog programa. Kao propratni program manifestacije organizuje se izložba dečijih likovnih radova.

Smotra recitatora je manifestacija na kojoj učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola opštine Ivanjica. Tri najbolja recitatora u kategoriji od I – IV razreda, tri najbolja u kategoriji od V – VIII razreda i četiri najbolja srednjoškolca, predstavljaju ivanjičku opštinu na Okružnoj smotri recitatora.

Galerija Doma kulture je manifestacija koja se održava u Ivanjici. Izlagači se biraju po godišnjem konkursu koji se objavljuje u saradnji sa ULUS-om, a o izboru izlagača odlučuje zvanični Savet.
Zahvaljujući brojnim akademskim umetnicima koji su izlagali u galeriji, ove godine je manifestacija upisana u Leksikon umetnosti Srbije (LUS).
Na Književnim večerima, Dom kulture u Ivanjici organizuje promocije knjiga, predavanja, prezentacije, i niz drugih kulturnih projekata na kojima učestvuju aktuelni pisci, publicisti i naučnici.
Na kraju ovog dela dokumenta koji se odnosi na kulturu opštine Ivanjica treba reći da bi se kulturni život opštine, kroz niz konkretnih mera lokalne samouprave i uz podršku republike, mogao podići na znatno viši nivo. Povećanjem, pre svega finansijskih sredstava koja bi bila uložena u nove objekte i stručne kadrove, stvorili bi se takvi uslovi koji bi omogućili mladim ljudima da steknu obrazovanje iz oblasti slikarstva, muzike, vajarstva, glume i dr. Opravdanost ulaganja ovih sredstava u budućnosti bi se ogledalo kroz pozitivne efekte kako na kvantitet tako i na kvalitet kulturno-umetničkog života opštine Ivanjica.

Nušićijada

Nusicijada-detalj2Sedamdesetih godina Ivanjicu su poznavaoci pozorišne i filmske umetnosti nazvali mali Holivud. U ovoj varoši snimljena je serija „Više od igre“, kao i filmovi „Čovek iz hrastove šume“ sa Mijom Aleksićem u glavnoj ulozi, „Sreski špijun“, „Užička republika“, „Sok od šljiva“, „Berlin kaput“, „Poslednji čin - hvatanje Draže Mihailovića“, „Točkovi“... Krem tadašnjeg društva okupljao se u ovoj prelepoj varošici smeštenoj na obalama reke Moravice da bi uživao u najvećoj kulturnoj manifestaciji tog vremena, popularnoj „Nušićijadi“.
Prirodne lepote i autentičnost srpske arhitekture sačuvane do danas, oduvek su ovaj grad predstavljali kao izazov za pisce, slikare, reditelje. Osim njih u Ivanjicu su rado dolazili naši najpoznatiji glumci, pevači, sportisti. Ako izuzmemo more, Ivanjica je u to vreme bila jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u našoj zemlji. Leti, za vreme održavanja „Nušićijade“ koja je prvo trajala sedam, a onda četiri dana, kroz Ivanjicu bi prošlo ljudi kao sada kroz Guču. Oni koji bi sa strane stigli u grad osećali su duh XIX veka. Meštani obučeni u nošnje šetali bi kaldrmom u glavnoj ulici, žandarmi bi budnim okom pratili dešavanja, a domaćice bi prostirale ćilime preko terasa i prozora, šarenilo bi se cveće na sve strane. Sve je to rađeno uz nadzor profesionalnih scenografa. Ivanjica je bila kao bajka.
Nusicijada-1971Ivanjica je postala meka za kulturna dešavanja 1968. godine posle osnivanja „Nušićijade“. Osnivači ove manifestacije bili su direktor Kulturnog centra Mićo Krivokuća, dr Slobodan Spasović, novinar Blažo Radivojević, scenarista Novak Novak, reditelj Soja Jovanović i Raško Nešovanović. U centru grada bila je bina koja se zvala „okruglo pa na ćoše“. Cilj je bio da se skoro svaki prolaznik uključi u priču i izvede na binu. Čkalja je u pravljenu štimunga bio neprevaziđen. Poseban duh ovom druženju davali su novinari „Ježa“, izuzetno cenjenog humorističkog lista u to vreme. Iako je Nušić Ivanjicu ocrnio rečenicom „Bićeš viđen za Ivanjicu“, ovaj grad i ljudi u njemu odužili su se velikanu naše književnosti na najbolji mogući način. Na letnjoj pozornici koja je brojala 3.000 mesta dve godine je održavan festival filmske umetnosti. Zbog spleta nesrećnih okolnosti i nerazumevanja, „Nušićijada“ je prekinuta 1971. godine, ali je Ivanjica ostala u znaku filmske popularnosti jer je četiri godine kasnije startovalo snimanje čuvene serije „Više od igre“.
Ivanjica je bila inspiracija i za scenariste. Novak Novak je za seriju „Pozorište u kući“ čitav scenario napisao u Ivanjici. Ljudi i ambijent ovog mesta bili su njegova pokretačka snaga.
Glumci Pavle Vuisić, Mića Tatić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja, Olivera Marković, Voja Brajović, Miki Manojlović, Nikola Kojo i mnogi drugi snimali su u Ivanjici filmove uz pomoć statista iz ove varošice. Uveče bi zajedno u hotelu „Park“ i „Domu invalida“, zalivali prve role filma uz pečnje, muziku i domaću rakiju.
Danas u Ivanjici nema velikih kulturnih manifestacija. Filmovi se odavno ne snimaju, a o „Nušićijadi“ se priča samo sa setom. Živi nada da će skorom rekonstrukcijom glavne ulice Ivanjica zasjati u starom sjaju i ponovo postati grad u kojem se okupljaju glumci, slikari, reditelji, muzičari...

Љиљана Милосављевић

(Београд, 1952). Живи и ради у Смед.Паланци. Архитектонски техничар по занимању.
Бележењем стања душе и срца, за своју душу, се бави од кад зна за себе.
Песме и кратке приче је објављивала кад се сетила у разним листовима и зборницима.
Да није било Ивањице и конкурса за најлепшу љубавну песму,
белешке се вероватно никад не би сабрале и у збирку преточиле.

БЕГУНЦИ
Месечарим
између јаве и сна
загледана у тебе
до бескраја
Учини ми се
понекад видим
руке спасења
испружене
Прошврљам
маглено
крај њих само
са очима
пуним видика
остављајући
искричаву наду
која то и није
руке су туђе
а не твоје
А ти
бескрајно далеко
чак и од самог себе

БЕЗ ТАЈНИ
Знаш пре мене
шта ћу рећи
Слутиш
моје жеље
Ћутиш
чекаш
Чини ми се
познајеш ме целу
А ја сањам
да увек
за тебе
будем нова

БЛАГОСЛОВ
Љубав те моја
Окачена чека
Богу се удвараш
Свеце дозиваш
Молитвом и постом
Провлачиш се
Крај живота
Сањаш да ти љубав
Упадне у крило
Благослов чекаш
Муку да преспаваш
Кајању краја нема
Дан проживети
Ноћ савладати
Миром
Срећом
Добротом
Даровати
Сваки трен
Радити
Радити
Себе заборавити
Благословен
Нека ти је сваки трен
Крилом
Срећа те дотакла
Љубави имао
За Бога и човека
Родитеље и децу
Цвет и птицу
Мене не рачунај
Ја сам
Нешто између

БОЖЕ, ШТА ТО БЕШЕ
Искрсну дечак из снова
крупних небесних очију
пружи му руку
девојчица
какве можда
никад није ни било
и просу прегршт стихова
у златно крило
Све се вртело
у чаробном кругу
до невидљиве црте неке
држећи се за руке
могли су отићи далеко
попети се високо
волети се нежно
до самога краја
Дечак танане душе
што стоји крај воде неке
у искушењу
не баци камен
да узнемири огледало реке
Девојчици шарени лептир
слете на меки длан
учини јој се љубав то беше

ВАТРА И ЛЕД
Прометеју
што откри ватру
лепота
изненада
паде ми на длан
као врела жишка
и улепша дан
Дрхтим
месец пун
препаднуто
слутим
срешћу те
на путељку
поред реке
срећна
због сна

ВАТРУ НЕ ГАСИ
Зрикавци
месец
до пола појели
Кроз лишће
ветар се прикрада
Душа таласа
Да ми је
да вриснем
до неба
Да се из мртвила
пробудим
Да полупам
равну тепсију
живота
Стани
Окрени се
Срце
не закључавај
Ватру не гаси
Тебе сам
чекала

ВИДОВДАН
Под јастук
видовчицу
чудесну
травку
стављам
Суђеног
сањам
Месец
скоро пун
Сунце
на помолу
Глава
на јастуку
Ти у сну

ГЛЕДАЊЕ
Очи у очи
потонуле
Руке
крај руку
празне
Жеље у жељама
умрле
пре рођења
Тајне у таjнама
Чаше
на домак усана
а жедни
Ћутим
ћутиш и ти
у тишини времена

ТЕБИ У ЧАСТ
Пун месец
окачен о грану
љуља мој сан
ти у њему
Мој осмех
откинут у мраку
разголићен
теби жури
Ћутња моја
зебе
покривена
тајном
Чекам дане
прошле и будуће
недосањане
да се сретну

ПЛАВИ ДВОРАЦ

ПАМТИМ ТРЕН УГЛЕДАН У ОКУ ТВОМ

ЧУВАМ САН СА ТВОЈИМ СЕ ЉУБИО

КОРАК КРАЈ КОРАКА ПРОШЕТАО

М Е С Е Ц

ПУН ЖУТИ ЛИСТ ОКРУЊЕНО

Н Е Б О

ПАМТИМ ЋУТЊУ ДАРОВАНУ

С А Њ А М

ДВОРАЦ ЗАБОРАВЉЕН У СРЦУ ТВОМ

9.12.03.

КАО ОДЈЕК

Парче неба
у твоме оку

У моме
река детињства

Небо у реци
Река љуби
небо

Чујеш ли
у срцу
одјек?

НАША ПЕСМА

Чај у двоје из беле зоре
о сновима ћутимо пролази време
у ономе што волимо нека је и паралелни свет
лакше се живи
oн доле
ја горе
и обрнуто
он
горе
ја
доле
између – таваница
армирано бетонска
баш ме брига
шта је на ТВ-у
НАША ПЕСМА